недеља, 23. март 2014.

Електронске тетоваже


Истраживачи Универзитета у Илиноису су направили нешто што би можда био први корак ка будућности мрежне здравствене заштите. Они су направили електронску тетоважу која може да се штампа директно на тело. Захваљујући њој, могуће је праћење срчаног ритма и телесне температуре пацијента.

Оне функционишу на начин који се може видети код дечиих тетоважа: лепе се на кожу попут оних из жвака и других слаткиша. Тако залепљен, савитљиви део остаје залепљен на кожу. На себи има неколико сензора који омогућавају корисницима да га повежу са рачунарима и паментим телефонима.



Један од научника који је радио на овом пројекту, Џон Роџерс сматра да је једна од најважнијих  особина способност тетоваже да прати зарастање рана. На тај начин би доктори након отуштања оперисаних пацијента могли да даљински прате како напредује зарастање рана.
За сада, конкретних података о томе шта ће све ове тетоваже моћи да раде нема, али се претпоставља да ће моћи да се користе као микрофон, детектори лажи, сензори за читање виталних функција и слично.

                            
                           
                                                                                                                                                       Извор

четвртак, 20. март 2014.

Гугл наочаре

Појава Гугл наочара сматра се почетком технолошке револуције. Како оне функционишу, објаснио је немачки дизајнер Мартин Мисфелт. Њихов главни део чини минијатурни пројектор који избацује слику у паметну призму која фокусира дату слику или информацију директно на мрежњачу ока корисника.
Наочаре имају изузетно малу тежина и готово су неприметне док се носе. Метални оквир је лаган и танак, а кућиште које чини ове наочаре јединственим, направљено је од квалитетне пластике.
Када се први пут ове наочаре ставе, испред једног ока увек постоји нешто што приказује информације. Екран је прозиран, када је укључен ви сте фокусирани на њега, тако да је потребно мало времена за нормално функционисање.
Ове наочаре подржавају  управљање гласом које није  брзо, нити прецизно, али како је ово прототип, очекују се велика побољшања. Благим погледом ка горе, екран се може укључити . Фотографије пристојног квалитета може направити камера и може се подесити да их прави на сваки трептај или једноставном гласовном командом.








А како је наш напознатији тенисер Новак Ђоковић описао своје искуство са  гугл наочарима, можете погледати о в д е.

                                                                                        Инфографика Мартина Мисфелта

 



субота, 15. март 2014.

Живот са интернетoм 2025.!

Светска мрежа је 12. марта обележила 25 година постојања. Тим Бернерс-Ли ( радио у лабораторији у Церну, у Швајцарској), je 1989.године представио технички папир са нацртом светске мреже. Ова идеја реализована је са Церном и то састављањем онлајн телефонског директоријума за лабораторију, која је на крају усвојила идеју. Он је предложио систем хипертекста који ће радити преко глобалне мреже-интернета и на различитим оперативним системима.Тај концепт је зачетак система који знамо под именом World Wide Web. У почетку ова идеја није наишла на велики одјек све док 1990. године професор Ли није написао протокол HTTP (Hypertext Transfer Protocol)  заједно са начином јединствене идентификације сваког документа на iнтернету познатог под именом URI (Unique Resurce Indicator).


У знак двадесетпетогодишњице Интернета у циљу његовог бољег разумевања и његове улоге у будућности урађена су истарживања са Универзитетом Елон. Испитано је преко 2500 случајно одабраних људи о томе како ће Интернет изгледати 2025. године и какав ће ефекат имати на животе људи.


 
Ово је пет најинтересантнијих предвиђања:

 1. Људи ће постати свеснији света око себе, самим тим и свог понашања;


2. Размена података путем интернета претвориће се у дневну рутину коју више нећемо ни примећивати;


3. Носиви уређаји ће променити здравствени систем;


4. Образовање ће бити доступно свима;

5. Приватност ће нестати.



A шта ће се заиста дешавати, показаће време!











недеља, 9. март 2014.

Интернет и укус хране


 


Научници са Националног универзитета у Сингапуру потрудили су се да осмисле посебан програм који помаже корисницима  да осете укус виртуелне хране.

Наиме, електричном и топлотном стимулацијом језика корисници могу добити праву слику о одређеним укусима .

Сигнали активирају рецепторе за слано, слатко, кисело или горко. Експерименти су показали да кисео, слан и горак укус настаје уз помоћ електричне стимулације, а освежавајући, пикантан и сладак укус настају путем топлотних стимулација.

                                       

 Научници сматрају да овај стимулатор укуса може имати примену у здравству, нарочито код дијабетичара. Оболели од рака могу да побољшају чуло укуса оштећено након хемотерапије.